Da li poslodavac odgovara ako pretrpim povredu na putu do kuće?

Prema regulativi poslodavac je u obavezi da kod osiguravajućeg društva ugovori kolektivno osiguranje za svoje zaposlene za slučaj povrede na radu.

Ako je poslodavac osigurao zaposlene za slučaj povrede na radu, ukoliko se takva povreda dogodi, poslodavac nema obavezu naknade štete, već je na osiguravajućem društvu obaveza da postupi po odštetnom zahtevu i isplati osiguranu sumu. Na taj način poslodavac se oslobađa obaveze naknade štete za nastalu povredu. Osiguravajuća kuća će povodom nastupanja događaja koji je osigurani rizik isplatiti određeni iznos.

Osiguranje zaposlenih podrazumeva osiguranje od povrede, gubitka radne sposobnosti tj.invaiditeta i nesrećnog smrtnog slučaja.

Svi ovi tzv. „nesrećni slučajevi“ su situacije na koje zaposleni nije mogao uticati, niti ih je mogao srpečiti niti izazvati. Na njih zaposleni ne može da utiče svojom voljom a one dovode određenih štetnih posledica: do prolazne nesposobnosti zaposlenog da radi ili do trajnog invaliditeta, ili u najgorem slučaju do smrtnog ishoda.  Najviši iznos se isplaćuje prilikom nesrećnog smrtnog slučaja i isplaćuje se najbližim srodnicima.

Ako poslodavac ne izvrši kolektivno osiguranje zaposlenih putem osiguravajuće kuće, odštetni zahtev uputiće se direktno poslodavcu.

Raspitajte se o svojim pravima

U načelu, ako se desi da zaposleni na putu od posla do kuće padne ili se povredi, tada poslodavac nema obavezu da nadoknadi nastalu štetu koju je zaposleni pretpeo, iz razloga što generalno ne postoji uzročno posledična veza između delovanja poslodavca i štete koju je zaposleni pretrpeo na putu do kuće.

U novije vreme često se govori o radu od kuće pa se postavlja pitanje šta je sa povredom koju zaposleni doživi dok obavlja poslove za koje je zaključio ugovor i za koje je angažovan kod poslodavca, samo ne u prostorijama poslodavca već na drugom mestu, u svom stanu ili kod kuće. Ovde ne postoji prostorna povezanost sa poslodavcem ali ipak povreda se desila dok je zaposleni obavljao poslove za koje je angažovan i u okviru predviđenog radnog vremena zaposlenog. Bilo bi najbolje da poslodavac prijavi povredu i da se podnese predviđeni izveštaj o povredi na radu u propisanoj formi. Na taj način će u svakom slučaju ispuniti svoje zakonske obaveze. Ali ako se desi da zaposleni koji radi od kuće doživi povredu van svog radnog vremena i van radnih sati, ukoliko se recimo povredi prilikom neke sportske aktivnosti nevezano za obavljanje rada od kuće, poslodavac ne bi bio odgovoran jer ne postoji nikakva povezanost sa poslovima za koje je zaposleni angažovan.

Koji su uslovi za odgovornost poslodavca za povredu van rada?

Ako se desi da zaposleni na putu od posla do kuće padne ili se povredi, tada poslodavac nema obavezu da nadoknadi štetu koju je zaposleni pretpeo, iz razloga što ne postoji uzročno posledična veza između delovanja poslodavca i štete koju je zaposleni pretrpeo na putu do kuće. Tako da ovde izostaje obaveza naknade štete od poslodavca.

Da li sam osiguran van posla i radnog vremena?

Ukoliko je poslodavac svoje zaposlene osigurao putem kolektivnog osiguranja dobro je znati šta sve to osiguranje pokriva, tj. da li se odnosi samo na povredu koja je nastala na radu ili i povredu koja nastane van posla, recimo dok zaposleni putuje na posao. Samo ako je poslodavac svoje zaposlene osigurao i za povredu van rada i radnog mesta, postoji osnov da se od poslodavca zahteva naknada štete.

Zato je važno da zaposleni zna da li u firmi gde radi postoji kolektivno osiguranje i da li to osiguranje pokriva i povredu van rada, jer tada će biti osiguran i ako se povredi na putu do posla, a ako je poslodavac osigurao zaposlene 24 časa u toku dana tada će osiguranje pokriti i povredu koja može da nastane u okviru slobodnih aktivnosti zaposlenog, odmora van rada, puta i sl.

Opšta načela kod odgovornosti za prouzrokovanu štetu predviđaju da onaj ko drugom licu prourokuje štetu ima obavezu da tu štetu nadoknadi, osim ukoliko ne dokaže da je do štete došlo bez njegove krivice.

Šteta može biti nematerijalna i materijalna šteta. Materijalna šteta se ogleda u vidu izgubljene dobiti, troškova lečenja i nege. Nematerijalna šteta obuhvata naknadu za pretrpljeni strah, za telesna oštećenja i za pretrpljeni duševni bol.

Ukoliko vam zatreba pomoć, tim naših stručnjaka za osiguranje vam je dostupan putem imejla, telefona ili Vibera.

Pozovite nas svakog radnog dana od 09h do 17h: 011 7850-487, 011 7850-488

Pišite nam: info@osiguranik.com