Osiguranje zaposlenih od posledica nesrećnog slučaja

Opis slike

Zakon kaže: Osigurajte radnike!

Otkrivamo kako da dobijete što povoljniju cenu osiguranja pametnim odabirom polise. Kada zaposleni imaju pravo na nadoknadu i koje su obaveze poslodavca?

Ne zna se da li je danas teže pronaći posao, ili biti poslodavac koji brine o tome da firma i zaposleni imaju posao i dobit. I dok šefovi zaposlenima daju zadatke, država obavezuje poslodavce u Srbiji da osiguraju svoje radnike.

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu u članu 53. stav 1.:

Poslodavac je dužan da zaposlene osigura od povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom, radi obezbeđivanja nadoknade štete.“

U pojedinim osiguravajućim kućama, ovu vrstu osiguranja možete naći i pod nazivom Kolektivno osiguranje zaposlenih od posledica nezgode ili slično. Kako god da se zove, poenta je da njime osiguravate svoje zaposlene od:

  • smrti usled nesrećnog slučaja
  • trajnog gubitka radne sposobnosti (invaliditeta)
  • prolazne nesposobnosti za rad (za koju dobijaju dnevnu naknadu)
  • narušavanja zdravlja koje zahteva lekarsku pomoć (troškovi lečenja i bolnički dani)

Šta jeste, a šta nije „nesrećni slučaj“?

U uslovima osiguravajućih kuća precizno je definisano šta sve spada u nesrećne slučajeve, a suština je sledeća – to je iznenadni i od volje osiguranika nezavisni događaj, koji za posledicu ima njegovu smrt, potpuni ili delimični invaliditet, prolaznu nesposobnost za rad ili narušenje zdravlja koje zahteva lekarsku pomoć. U praksi, nesrećni slučaj ili nezgoda mogu biti i sudar, pad, klizanje, strujni udar, prelom kostiju, gušenje, udarci, ujedi životinja, ubod, opekotine, delovanje štetnih hemijskih jedinjenja i slično. Važno je da osiguranik nije namerno izazvao nezgodu i da se nesrećni slučaj desio mimo njegove volje.

Ipak, osiguravajuće društvo nema obaveze ako je nesrećni slučaj posledica prirodne katastrofe, rata, terorističkog napada ili nemira. Nadoknade nema ni ako je osiguranik bio pod dejstvom alkohola ili narkotika, ako je učestvovao ili izvršio krivično delo, ako se namerno povredio ili pokušao i izvršio samoubistvo.

Radnici osigurani i kada nisu na poslu  

Zaposleni moraju biti osigurani za vreme obavljanja posla, na radnom mestu i van njega. Osigurani su i na putu od kuće do posla i nazad, kao i na službenim putovanjima. Dobra volja poslodavca je da li će ih osigurati i van radnog vremena i puta, ali se i to može ugovoriti. Radnik koji je osiguran i u slobodnom vremenu će dobiti nadoknadu i ako se recimo povredi na fudbalu (ukoiko igra amaterski a ne profesionalno) sa prijateljima.

Veće osigurane sume znače i veću cenu osiguranja

Jednostavno rečeno, osigurana suma je najveći iznos novca koji će osigurani radnik dobiti ako mu se dogodi neki od osiguranih nesrećnih slučajeva. U slučaju smrti, njegovi naslednici dobijaju odštetu, a u slučaju trajne nesposobnosti za rad isplaćuje mu se procenat osigurane sume u odnosu na procenat invaliditeta. Kod prolazne nesposobnosti za rad, zaposleni ima pravo na nadoknadu koja je ugovorena osiguranjem po svakom danu koji nije bio sposoban da radi. Ovo ne znači da će dobijati novac kada god ode na bolovanje, već samo ukoliko je njegova nesposobnost uzrokovana nesrećnim slučajem, a isto važi i za troškove lečenja. Priznaju se samo troškovi koje je osiguranik morao sam da plati, ne i oni koje pokriva obavezno zdravstveno osiguranje.

U svakom slučaju, što su veće osigurane sume, kao i ugovorena dnevna naknada u slučaju  prolazne nesposobnosti za rad, to će cena polise po radniku biti veća. Naravno, treba uzeti u obzir i da će se radnici koji su osigurani na veće sume osećati bezbrižnije, da su važniji za kolektiv i to može biti dodatni motiv za rad.

Kako do najbolje cene i ponude ?

Na cenu polise veoma utiče i rizičnost posla kojim se radnik bavi. Premija za poslovnog sekretara biće daleko niža nego za recimo, varioca u visokogradnji, jer je njegov posao rizičniji i nezgode se češće događaju. U principu, osiguravajuće kuće razlikuju tri razreda opasnosti, kao i posebno rizična zanimanja poput vatrogasaca, vojnih pilota ili sportista u kontaktnim sportovima.

Kao što vidite, puno faktora utiče na cenu osiguranja lica od posledica nesrećnog slučaja, ali pažljivim usklađivanjem i odabirom možete da dobijete polisu koje će zaista zaštititi vaše zaposlene, a neće biti preterano opterećenje za budžet. U tome će vam pomoći naš stručni tim nakon popunjenog upitnika, koji će vam dostaviti detaljne ponude prema vašim zahtevima. Ovo je naročito korisno za firme, organizacije i ustanove kod kojih je potrebno istaći više ponuda ili raspisati tender. Odabir i kupovina osiguranja završavaju se online preko našeg sajta, a vi dobijate ugovore na adresu firme bez obilaženja osiguravajućih kuća i šaltera. 

Đorđe Đolić

136 komentara na “Osiguranje zaposlenih od posledica nesrećnog slučaja”

  1. Svetlana kaže:

    Molim vas da li mi konkretno mozete odgovoriti na pitanje.? Da li osoba koja radi na obezbedjenju (tzv portir ima pravo na placeno bolovanje u slucaju kada mora na bolnicko lecenje, operaciju od tumora. Da li poslodavac sme da mu uskrati pravo na placeno bolovanje i zbog njegove bolesti da otkaz

    • Poštovana Svetlana, vrlo rado bismo Vam odgovorili konkretno na pitanje ali ova tema nije usko vezana za osiguranje već za zakon o radu, a mi nismo usko specijalizovani za tu oblast. Ipak, ono što znamo je da zaposleni imaju pravo na plaćeno bolovanje u periodu od mesec dana od strane poslodavca, a nakon toga je neophodno da se ode na lekarsku komisiju koja mora da odobri produžetak bolovanja. Ukoliko komisija odobri produžetak,troškovi bolovanja se plaćaju iz dražvnog fonda namenjenog u te svrhe a ne od strane poslodavca… Nadamo se da smo barem malo uspeli da Vam pomognemo sa ovim odgovorm. Pozdrav

      • Nikola kaže:

        Zdravo imao sam pljacjku na benz pumpi,udaren sam u predelu potiljka bio sam na bolnickom lecenju od bolova glava i narusenog psihickog stanja,dobio sam lekove za smirenje,imam sve papire od lekara i dijagnoze,trenutno sam na bolovanju.Pa bi voleo da saznam dali sam osiguran u firmi,jer sam prijavljen radnik.

        • Pozdrav, sve ovo bi trebalo da proverite sa Vašim poslodavcem, trebalo bi da ste osigurani barem od povreda na radu, ali to mi ne možemo da znamo. Suštiniski je bitno i ukoliko jeste osigurani koji su osigurani rizici ugovoreni…

  2. rade kaže:

    vi pricate o nekakvom osiguranju ,a gde da se zalimo kad poslodavac ne daje htz sredstva,ljudi su se povredjivali pa nista ko je to pile i nema veze teraj dalje,covek iseko prste na nozi,sto znaci nema adekvatnu obucu i da ne pricam dalje…………….

    • Dragi Rade, kao što ste i sami rekli, mi pričamo o osiguranju i trudimo se da građanima razumljivim rečnikom damo pojašnjenja u vezi sa proizvodima osiguranja i uslovima pod kojima ti proizvodi važe. Problemi koje ste Vi naveli su nam svima poznati ali oni se tiču odgovornosti poslodavca da li obavlja svoje poslovanje u skladu sa zakonom ili ne. Praksa govori da ima poslodavaca koji vode računa i zbog zakona i zbog etike kako o poslovanju tako i zaposlenima, a ima i onih koji gledaju samo lični interes. Ipak, ova problematika nije tema kojom se naš sajt bavi. Pozdrav

  3. Miladin Kalić kaže:

    Poštovani,
    zaposlen sam u poljoprivrednom gazdinstvu koje angažuje sezonsku radnu snagu koja je na evidenciji NSZ. Stalno zaposleni su osigurani kako po osnovnim, tako i po dopunskim rizicima. Isti princip je uziman i za osiguranje sezonske radne snage, te je bila ugovarana i dnevna nadoknada po danu privremene sprečenosti izazvane nezgodom. Po tom osnovu sezonci nisu mogli dobiti isplatu jer nisu mogli dobiti hranarinsku listu od nadležnog lekara jer nisu u radnom odnosu. Osiguravajuće kuće su uglavnom nedorečene po tom pitanju, prihvate rizik, ugovore ga, a kad do osiguranog slučaja dođe, hvataju se za nepotpunu dokumentaciju.
    Kako obeštetiti radnika kad je upoznat sa svojim pravima po osnovu osiguranja lica od posledica nesrećnog slučaja?

    • Za davanje preciznog odgovora na ovo pitanje potrebno je utvrditi kako je polisom osiguranja određeno ko su osiguranici tj. da li su to samo lica u radnom odnosu (na određeno i neodređeno vreme) ili su uključena i lica koja su radno angažovana po nekom drugom osnovu (ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu i dr.), kao i opšte i posebne uslove osiguravača koji je izvršio osiguranje.

      Odgovor dajemo pod pretpostavkama: 1) da se radi o osiguranju lica od posledica nesrećnog slučaja (nezgode) kojim je obuhvaćen i rizik prolazne nesposobnosti za rad usled nesrećnog slučaja (za koji se isplaćuje dnevna naknada); 2) da je u pitanju lice koje nije u radnom odnosu, već je zaključilo ugovor o povremenim i privremenim poslovima, shodno Zakonu o radu; 3) da je ovo lice obuhvaćeno osiguranjem po polisi i 4) da nisu ugovorena neka posebna isključenja ili uslovi koje osiguranik mora da ispuni radi ostvarivanja prava na naknadu.

      Opšti uslovi za osiguranje lica od posledica nesrećnog slučaja (nezgode) ne prave razliku između lica koja su u radnom odnosu i lica koja su angažovana po nekom drugom osnovu. Osiguranik ima pravo na dnevnu naknadu od dana kada je započelo lečenje do poslednjeg dana trajanja nesposobnosti za rad, a što se dokazuje izveštajem lekara, odnosno zdravstvene ustanove. Kod lica koja su u radnom odnosu period prava na naknadu se poklapa sa periodom nesposobnosti za rad. Međutim, ugovor o privremenim i povremenim poslovima se zaključuje za period do 120 dana u kalendarskoj godini, što znači da se ovi poslovi ne moraju obavljati u kontinuitetu, pa je pretpostavka da osiguravači zbog toga odbijaju isplatu naknade, jer se ne može precizno utvrditi da li se period nesposobnosti za rad poklapa sa periodom u kome bi to lice bilo radno angažovano. Međutim, određeni poljoprivredni poslovi (setva, žetva, berba) se po pravilu obavljaju u kontinuitetu, pa ako je lice angažovano za ove poslove i nesposobnost je nastupila u toku ovih poslova, osnovano se može tvrditi da je se period nesposobnosti za rad poklapa se periodom trajanja poslova po ugovoru i da osiguranik ima pravo na naknadu za ceo period nesposobnosti.

      Pored toga, potrebno je utvrditi šta je polisom i uslovima osiguranja predviđeno kao obaveza u pogledu dostavljanja dokumentacije o nesposobnosti za rad, jer osiguravač naknadno ne može tražiti dostavljanje dokumenata i ispunjavanje uslova koji nisu ugovoreni, odnosno predviđeni polisom i uslovima osiguranja. Ukoliko osiguravač odbija da plati naknadu, neophodno je tražiti da to obrazloži i tačno navede odredbe polise i uslova po osnovu kojih odbija da plati naknadu iz osiguranja, pa se u slučaju neosnovanog odbijanja isplate naknade može pokrenuti postupak radi naplate naknade iz osiguranja pred nadležnim sudom.

  4. Milena kaže:

    Svako osiguravajuce drustvo placa nekog odabranog lekara koji ,,procenjuje” povrede osiguranika. Naravno, taj lekar ima ,, svoje kriterijume” po kojima vrsi procenu i redovno nipodostava stetu koju je pretrpeo osiguranik. Osim, naravno, u nekim situacijama. Ponizavajuce iskustvo ove vrste imala sam, na zalost, par puta….

    • Draga Milena, tačno je da svako osiguravajuće društvo ima lekara cenzora koji je zadužen da pregleda lekarsku dokumentaciju koju osiguranik mora da dostavi u procesu u rešavanju štete i to prilikom procene invaliditeta jer naravno u slučaju smrti je neophodna druga dokumentacija. Ne bismo se složili da lekar redovno nipodaštava štetu ali je činjenica da se često u praksi dešava da lekar na osnovu dokumentacije proceni da je stepen invaliditeta manji nego što to osiguranik sam misli. Ovde se postavlja pitanje da li možda i osiguranici nekada sa ciljem da dobiju veću odštetu sami (subjektivno) ocenjuju da su više povređeni nego što zaista jeste tako. Takođe, sigurno ima i situacija gde lekari nisu dorasli zadatku usled manjka iskustva. Tim našeg sajta stoji na raspolaganju da se uključi u ovakve “sporove” i u konkretnim situacijama za osiguranike koji polisu osiguranja ugovore preko našeg sajta. Veliki pozdrav!

  5. skills kaže:

    Da li je moguće napraviti prenos polise životnog osiguranja na drugog osiguranika?

    Jako precizno odgovarate, hvala i pozdrav!

  6. Anđelko kaže:

    Poštovani.
    Prije par godina pri dolasku na posao polomio sam kuk, izvršena mi je prva operacija sa šarafima učvršćeno ostao moj kuk.Tada san dobio odštetu i procjenu na 23% invaliditeta ali ta opercija posle određenog vremena nije dala rezultate i ja sam ponovo operisan ugrađena mi je totalna endoproteza kuka posle čega sam procjenjen na 30% i dobio još nešto razlike u novcu. Međutim posle toga a nakon samo 2-3 mjeseca dobijam tešku infekciju i vade mi protezu a u određeno vremenskom periodu još jednom ugrađuju i još jednom vade zbog infekcije sada sam trenutno bez kuka ali svo vrijeme radim na jesen planirana nova operacija. Mene sada zanima šta dalje imam li pravo dalje na odštetu pošto je rađeno do sada pet operacija a ja sam faktički naplatio dva operativna zahvata a da sve bude teže u međuvremenu je promjenjena osiguravajuća kuća pa vas molim da mi date neka bliža upustva šta da preduzmem. Poslednji put sam se vratio nepun mjesec od vađenja proteze na posao moram jer sam jedini izvor prihoda a na sreću radno mjesto mi je kancelarija pa se nekako izdržava.
    S poštovanjem

    • Za davanje preciznog odgovora na Vaše pitanje neophodno je utvrditi koja vrsta osiguranja je u pitanju i imati na uvid polisu, opšte i posebne uslove osiguravača koji je izvršio osiguranje.

      Odgovor se daje pod pretpostavkom da se radi o osiguranju lica od posledica nesrećnog slučaja (nezgode).

      Može se zaključiti da se radi o povredi koja je pokrivena osiguranjem i da je stoga isplaćena naknada iz osiguranja i to najpre akontacija, a potom i konačni iznos. U konkretnom slučaju je potrebno znati i koliko vremena je proteklo od povređivanja, jer osiguravačeva obaveza utvrđivanja procenta trajnog umanjenja opšte radne sposobnosti postoji za one povrede koje je osiguranik zadobio, zbog nastupanja osigurane opasnosti, samo ako su iste medicinski bile utvrdjene najkasnije u roku od godinu dana od dana nastupanja opasnosti, a po završetku lečenja, odnosno nastupanja stanja ustaljenosti u pogledu obima posledica. Ako stanje ustaljenosti, ne nastupi u roku od 3 godine, računajući od dana nastanka osiguranog slučaja, smatra se da je stanje u pogledu obima posledica ustaljeno po isteku navedenog roka i prema tom stanju se ceni i utvrdjuje procenat trajnog umanjenja opšte radne sposobnosti, odnosno invaliditeta. Stoga je pretpostavka da je u ovom slučaju protekao označeni trogodišnji rok i da je naknada koja odgovara 30% invaliditetu isplaćena na osnovu ustaljenog stanja, pa je stoga verovatno da se po ovom osnovu ne može očekivati isplata još nekog dodatnog iznosa.

      Međutim, okolnost da je ugrađena endoproteza kuka naknadno izvađena zbog teške infekcije i to dva puta, ukazuje na to da su dalje komplikacije posledica eventualne greške u lečenju, a ne povrede. Stoga bi u konkretnom slučaju postojao osnov da se oštećeni obrati zdravstvenoj ustanovi u kojoj je lečen zahtevom za naknadu štete zbog lekarske greške, odnosno da, ukoliko ta zdravstvena ustanova ima osiguranje od odgovornosti za štete koje su posledica grešaka u obavljanju zdravstvene delatnosti, zahtev podnese osiguravaču koji je sa kojim je zaključeno ovo osiguranje.

  7. Aleksandra kaže:

    Postovani,
    Da li su firme u obavezi da osiguraju zaposlene na putu od posla do kuce (i kuce do posla) ili se ovo obavezno osiguranje od posledica nesrecnog slucaja odnosi samo na period radnog vremena?

    • Poštovana Aleksandra,

      Firme nisu u obavezi da osiguraju za zaposlene od posla do kuće i od kuće do posla. Dobra volja poslodavca je da li će ih osigurati zaposlene i van radnog vremena i puta, ali se i to svakako može ugovoriti.

  8. Silvana kaže:

    Poštovani, radim u firmi koja ima osiguranje ali nije plaćala sve nego delimično kako oni kažu ja sam pre dve godine predala za isplatu osiguranja do dan danas nam kažu da je osiguranje tužilo firmu. Mene interesuje koja je procedura nakon tužbe i da li ću ja da naplatim osiguranje. Unapred hvala!

    • Poštovana Silvana, za konkretan odgovor bi nam treblao više podataka, ali na osnovu ovoga što ste napisali predpostavljamo da osiguravajuće društvo neće biti u obavezi da isplati Vama naknadu jer Vaš poslodavac nije platio premiju. U svakom slučaju Vi naknadu možete da potražujete od poslodavca bilo putem sporazuma ili putem sudskog procesa jer je poslodavac bio dužan da Vas osigura u skladu sa zakonom o radu.

  9. mirjana kaže:

    Da li ja po smem da potrazujem naknadu za posledicu nesrecnog slucaja (prelom skocnog zgloba) i od osiguranja koje imam na poslu a i od dopunskog zdravstvenog koje imam preko banke?

  10. Sandra kaže:

    Poštovani,

    Da li je poslodavac u obavezi da osigura svoje zaposle od posledica nesrećnog slučaja, tj. kolika je minimalna franšiza i koje su posledice/kazna za njega ukoliko ne osigura svoje radnike?

    Unapred hvala na odgovoru.

    • Poštovana,

      Kao što i piše u ovom članku, prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu (članu 53. stav 1) – Poslodavac je dužan da zaposlene osigura od povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom, radi obezbeđivanja nadoknade štete. Kod ove vrste osgiuranja nema franšize jer se radi o povredama na telu ili zdravlju osiguranika i tu ne sme da se ugovori učešće u šteti od strane osiguranika. Ne znamo tačno koje su kazne i posledice ukoliko poslodavac ne osigura svoje radnike ali ćemo to istražiti pa napisati poseban članak na tu temu.

      Pozdrav

      • Poštovana Sandra,

        Saznali smo i odgovor za pitanje koje su kazne ukoliko poslodavac ne osigura zaposlene:

        “Zakonom nije predviđena kazna u slučaju nepoštovanja člana 53 stav 1 Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Međutim, članom 68 zakona propisano je da je poslodavac dužan da u roku koji odredi inspektor rada preduzme naložene mere i otkloni utvrđene nedostatke i nepravilnosti. Ukoliko bi inspektor naložio poslodavcu da postupi u skladu sa članom 53 Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, pa poslodavac to ne uradi, članom 69 st. 1 t. 33, propisana je kazna od 800.000,00 dinara do 1.000.000,00 dinara za pravno lice, odnosno 400.000-500.000 dinara za preduzetnika.”

  11. Goran Živković kaže:

    Poštovani, da li možete da mi odgovorite da li je i dalje moguće osigurati zaposlene od smrti usled bolesti (prirodne smrti) kolektivnim osiguranjem ili to više nije moguće uraditi?
    U slučaju da više nije moguće osigurati zaposlene od smrti usled bolesti, da li postoji neka druga mogućnost da se osiguraju zaposleni pa da i ovi osigurani slučajevi budu uključeni kolektivnim osiguranjem?

  12. Aleksandar kaže:

    Postovani povredio sam se van rada 03.05.2013.godine lecenje zavrsio ove godine u Septembru,te sam sada podneo sve papire za naplatu osiguranja ali sada mi je problem jet su mi rekli da sam morao zapoceti naplatu tri godine od momenta povrede.Sta mi je sada ciniti ,unapred zahvalan

    • Poštovani, po zakonu o obligacionim odnosiuma, u momentu kada je okončano lečenje i kada je zdravstveno stanje postalo konačno od tada teče rok zastarelosti, te sa tim u vezi Vi po zakonu imate osnova za potraživanje naknade iz osiguranja.

  13. Nikola kaže:

    Poštovani, povredio sam se u toku rada u saobraćajnoj nesreći vozeći službeno vozilo i zadobio prelom. Nesreću je izazvalo drugo vozilo.
    U firmi su mi na pitanje da li sam osiguran odgovorili da moju povredu ne pokriva polisa osiguranja koje imam.
    Interesuje me da li mogu da tužim poslodavca obzirom da mi povreda nije pokrivena osiguranjem?

    • Poštovani,

      Zaposleni koji na radu doživi povredu vozeći službeno vozilo, u saobraćajnom udesu koje je izazvalo drugo vozilo, ima sledeće mogućnosti:

      1. da tuži poslodavca za naknadu štete koju je pretrpeo na radu. U ovom slučaju postoji odgovornost poslodavca bez obzira na krivicu.
      2. da od poslodavca traži podatak o vrsti osiguranja zaposlenih (kolektivno-nezgoda ili odgovornosti poslodavca za štete koje zaposleni pretrpe na radu) i da zahtev za naknadu podnese osiguravaču koji je izdao polisu osiguranja
      3. da podnese zahtev osiguravaču koji je osigurao auto-odgovornost vozila koje je odgovorno za nastali udes

      U sva tri slučaja zaposleni može da potražuje naknadu materijalne štete (umanjena zarada za vreme bolovanja, troškovi lečenja, prevoza do lekara i sl) i nematerijalne štete (pretrpljeni fizički bolovi, strah i duševni bolovi zbog umanjenje opšte životne aktivnosti), uz napomenu da je jedino kod kolektvnog osiguranja (nezgode) način obračuna drugačiji i zavisi isključivo od procenta invaliditeta koji bude utvrđen prema tabeli invaliditeta. Ukoliko zaposleni ostvari naknadu po nekom od navedenih osnova, ali ne u celosti (npr. naplati naknadu po osnovu kolektivnog osiguranja), tada može da ostale vidove štete naknadi na neki od preostalih načina.

  14. Igor kaže:

    Dobar dan.Imam dva pitanja.Doziveo sam infarkt miokarda na radnom mestu,pa me interesuje da li to spada u povredu na radu?Kod poslodavca sam osiguran na 24 casa kod DDOR Novi sad pa me interesuje da li cu dobiti odstetu kao dnevnu naknadu ili kao tesko oboljenje.

    • Poštovani, infarkt miokarda ne spada baš u povredu na radu ali treba da proverite sa Vašim poslodavcem da li je ugovorio na polisi pokriće za prolazne nesposobnosti za rad (dnevnu naknadu), kao i za narušenje zdravlja koje zahteva lekarsku pomoć (naknada za troškove lečenja), pa ukoliko jeste onda biste imali osnova za naknadu štete po toj polisi osiguranja.

  15. Danijela kaže:

    Dobar dan ja sam danijela. Interesuje me da li imam prava na nadoknadu operisala sam tumor jajnika još sam na bolovanju a osigurana sam preko kolektiva. Pozdrav

  16. Radica kaže:

    Postovani,
    Molim Vas za informaciju da li mogu naplatiti isti stetni dogadjaj po osnovu osiguranja od nezgode po dve polise? Naime, zaposlena sam kod dva poslodavca, i oba su me osigurala od nezgode 24h, imala sam prelom kosti, da li mogu podneti odstetni zahtev kod obe odiguravajuce kuce?
    Hvala

  17. Dragana kaže:

    Dozivela sam saobracajnu nesrecu pri povratku s posla, dakle bila sam u svom vozilu I sve se desilo na najkrcoj trasi na putu kuci sa posla, 20 minuta nakon sto sam napustila firmu. Pokupio me pijani vozac, I unistio mi auto. Meni na svu srecu osim toga sto sam dosta jako ugruvana I imam modrice I otekline I bolove uposte, nije bilo nista, dakle nemam preloma. Da li I u tom slucaju postoji odsteta koju mogu da trazim od osiguravajuce kuce firme(naravno ne za auto vec za sebe), jer smo svi uredno osigurani mda ja detalje polise ne znam? Hvala na odgovoru!

    • Poštovana, u ovom slučaju na prvom mestu imate pravo da potražujete odštetu za nematerijalnu štetu, pretrpljen strah i bol, ali od osiguravajuće kuće vozača koji Vas je udario po polisi osiguranja od autoodgovornosti. Od polise osiguranja od posledica nesrećnog slučaja kojom ste osigurani preko firme zavisi šta je ugovoreno ali prema Vašem opsiu mislimo da ne bi bilo osnova za potraživanje.

  18. Zoran kaže:

    Postovani, povredio sam skocni zglob padom u krugu firme. Nalazim se na bolovanju gde saznajem da firma nije osigurala radnike, niti poseduje akt o zdravlju i bezbednosti na radu. Koja su moja prava, s obzirom na prolaznu nesposobnost za rad i bilo kakvo kretanje, to jest umanjenje zivotne sposobnosi najmanje mesec dana?Pozdrav i hvala unapred.

    • Poštovani, u ovoj situaciji možete da potražujete od poslodavca da vam na neki drugi način nadoknadi štetu, a trebalo bi mu skrenuti i pažnju da samim tim što nema ugovorenu polisu krši zakon i može biti kažnjen zbog toga.

  19. Na bolovanju sam zbog povrede na radu od 30.09.2016. Odmah po nastanku povrede, koleginica je poslala odštetni zahtev osiguravajućoj kući, gde imamo kolektivno osiguranje. Ubrzo sam dobila odbijenicu kao neosnovanu jer nije došlo do trajne nesposobnosti za rad. Odmah sam uložila prigovor i poslala još dodatne dokumentacije. Nakon 5 dana na tekući račun mi je uplaćena jedna odredjena suma po osnovu odštete. Medjutim, koliko sam upoznata od strane koleginice koja je i poslala zahtev, odšteta se isplaćuje po završetku lečenja. Nisam dobila nikakvo pismeno obrazloženje o isplati pa mi nije jasno šta je to što mi je isplaćeno. Naime, prvobitno mi je dijagnostikovana povreda skočnog zgloba i karličnog dela kičme, a nakon mesec dana lečenja, zbog pogoršanja mog zdravstvenog stanja, uradjen mi je i UZ stopala gde su ustanovili rasprsnuće ahilove tetive. Od strane ortopeda upućena sam na rehabilitaciju u banju St. Slankamen. Kako sam iz Indjije, to nam je blizu, putujem svaki dan na lečenje, koje će po rečima ortopeda trajati dugo. Prvobitno mi je po povrednoj listi utvrdjena laka povreda. Da li je i rasprsnuće ahilove tetive laka povreda ili treba da se radi revizija povredne liste, i da li ću ja možda imati još neku isplatu po osnovu povrede na radu? Pošto se baš puno ne razumem u ovu oblast, molila bih vas da mi vi objasnite, jer kako vidim po pitanjima ostalih interesenata, vi to zaista podrobno ljudima date objašnjenje. Radim fizičke poslove u firmi i neznam hoće li moja radna sposobnost zbog ovakve povrede u budućnosti biti smanjena ili ne? Ja bih volela da se što pre oporavim i da se vratim na posao, jer mi je potreban, a i bojim se da mi poslodavac na da otkaz zbog dugotrajnog bolovanja. Inače imam 33 godine radnog staža i nisam išla baš nepotrebno na bolovanja u toku svog radnog veka. Hvala unapred na odgovoru, s poštovanjem, pozdrav, Snežana!

    • Poštovana, na prvom mestu je potrebno da saznate u Vašoj firmi kod kog osiguravajućeg društva imate ugovorenu polisu za osiguranje zaposlenih. Takođe, bilo bi dobro i da dobijete na uvid polisu da biste videli koji su rizici ugovoreni, jer ukoliko je ugovoren rizik za troškove lečenja imali biste osnov i po tom riziku da potražujete štetu. Najbolje bi bilo da zahtev za naknadu podneste nakon završenog lečenja sa kompletnom medicinskom dokumentacijom koju će kasnije pogledati lekar cenzor u osiguravajućem društvu i ustavnoviti finalni stepen invaliditeta koji utiče na određivanje ukupnog nivoa odštete.

  20. GORAN kaže:

    Na bolovanju sam zbog povrede na radu ,do koje je doslo na sluzbenom putovanju u Italiju. Prilikom rascarinjenja robe na SLO-IT granici mi je pozlilo i gubim svest ,padam na glavu i pocepam arkadu a pri tom svom tezinom padam na desni skocni zglob . Odma su me vratili sa drugim vozilom za Srbiju i odlazim u Urgentni centar na preglede. Ustanovili su da je sve u redu sa glavom ,srcem ,abdomenom ,pritiskom. Ostala je samo povreda skocnog zgloba zbog kojeg sam sprecen 2 nedelje da radim. Do povrede je doslo zbog iscrpljenosti jer poslodavac nije postovao dane za odmor ( profesionalni vozac sam ). Zanima me dali imam pravo na neku odstetu od poslodavca? Hvala unapred ,GORAN

    • Poštovani, po pitanju osiguranja od nezgode trebalo bi proveriti sa poslodavcem da li je ugovoreno pokriće za troškove lečenja pa eventualno tražiti naknadu po tom osnovu. Što se tiče dela koji se odnosi na nepoštovanje dana za odmor obzirom da ste profesionalni vozač možete potraživati od poslodavca direktno naknadu po osnovu njegove zakonske odgovornosti prema zaposlenima da poštuje dane koji su predviđeni za odmor u Vašoj profesiji, a ukoliko odbije takav zahtev to može biti i osnov za podizanje tužbe protiv poslodavca što je već na Vama da odlučite da li želite ili ne.

  21. Armin kaže:

    Dali moze da mi kazest koliko mogu da trazim od firme za nadoknadu stetu.. Realna cijena.. Za prekinut vrh prsta. I lom palca koi ne mogu da pomerma.?

    • Poštovani, nažalost ne možemo da Vam kažemo koji iznos tačno možete da potražujete od osiguranja jer ne znamo kolika je suma osiguranja za invaliditet ugovorena na polisi osiguranja koju je Vaša firma zaključila sa osiguravajućim društvom. Takođe ne znamo ni procenat invaliditeta koji je ustanovljen na bazi povrede koju ste doživeli. Predlažemo da podnesete zahtev u Vašj firmi da Vam se isplati naknada štete po osnovu osiguranja od nezgode, a nakon povratnih informacija da nam se ponovo obratite kada i Vi više budete znali.

  22. snezana kaže:

    Radim u bolnici povredila sam se na poslu kolektivno osiguranje je uplaceno kod DDOR Novi Sad koji nisu priznali povredu i nisam dobila nikakvu nadoknadu.Od kolege koji se takodje povredio i kome isto nije priznata povreda sam cula da je dobio nadoknadu za dane dok je bio na bolovanju. Kome da se obratim da li postoji institucija koja vrsi nadzor nad radom osiguravajucih drustava?

    • Poštovana Snežana, potrebno je da se obratite Vašoj kadrovskoj službi koja komunicira sa osiguravajućim društvom, a možete i Vi direktno da se obratite osiguravajućem društvu ko kog je zaključena polisa, i da im tražite naknadu po istom osnovu po kom su isplatili i Vašem kolegi. Za sva dodatna pitanja stojimo na raspolaganju. Pozdrav

  23. Armin kaže:

    Aha na polisu pise 4000e da mogu da uzmem? Za moju povrdu? I osteta ruke je35posto? Hvala

  24. Darko kaže:

    Postovani,
    prilikom povrede usled nezgode,
    da li se proverava i eventualna istorija od osiguranja kod dom zdravlja ili gde vec ili je vec postojeca dokumentacija dovoljna

  25. Alex kaže:

    Moje postovanje ,radim u drzavnom preduzecu sa visokim rizikom ma radnom mestu,radio sam do 19h i kad sam se vracao kuci oko 19 i 20 istukao me je covek imam prelom nosa puno podliva i zadrzan sam na bolnickom lecenju ,da li imam pravo od osiguranja sa posla na neku naknadu ?

  26. Милош kaže:

    Поштовани, доживео сам повреду на раду и она је одлуком комисије РФЗО призната. Код послодавца смо осигурани 24часа од последица несрећног случаја. Пошто су били у питању уједи другог лица по телу и екстремитетима и нисам узимао боловање, и повреде су окарактерисане као лаке, да ли могу да се надам исплати неког износа и која су моја права у случају негативног одговора осигуравајуће куће? Хвала

  27. Nebojsa kaže:

    Pozdrav. Imam pitanje za Vas.
    Dok sam isao u firmu sa autom sam se prevrnuo i dobila istegnuce vratnog dela kicme. Dobio sam od republickog fonda za zdravstveno osiguranje ocenu s134 . Utvrdjena mi je povreda na radu.
    Mene zanima da li cu ja dobiti neku odstetu tj neki novac ili ne?
    Molim vas odgovorite mi sto pre je moguce.

    • Poštovani, ovo pitanje morate da proverite sa Vašim poslodavcem. Na prvom mestu da li je firma osigurala radnike, a ukoliko jeste onda treba predati svu lekarsku dokumentaciju osiguravajućem društvu kod kog je izdata polisa i zahtevati isplatu štete na osnovu utvređenih povreda. Ukoliko su povrede lakšeg karaktera nećeti imati osnov za naknadu štete.

  28. Dragan kaže:

    povredio sam skocni zglob na nozi kod kuce na bolovanju sam tri nedelje radim u skoli da li imam pravo da naplatim osiguranje posto je povreda bila kod kuce.

  29. zdenko kaže:

    imo sam povredu na radu,odseko sam kaziprst na desnoj ruci,dali imam pravo na ostetu prijavljen sami osiguran,stavio sam ruku na traku,mahinalno(nesvesno) gde je bila nalepnica zabranjeno gurati ruku,dali poslodavac ima neke obveze prema meni…

    • Poštovani, obzirom da je stajala nalepnica “Zabranjeno gurati ruku”, poslodavac nije dužan da vam isplati naknadu štete jer je svoju odgovornost ogradio upravo upozorenjem preko nalepnice. Ipak, poslodavac je dužan da vas osigura od posledica nesrećnog slučaja i sa tim u vezi pretpostavljamo da je ugovorio polisu osiguranja prema kojoj biste definitivno imali pravo na naknadu štete.

  30. Bojana kaže:

    Postovani,
    Na putu do radnog mesta pala sam na ledu i povredila kicmu. Nadajuci se da sam se samo ugruvala, nastavila sam da radim, da bi mi danas, posle 4 dana na rtg snimku ustanovljena diskopatija kao posledica pada.
    Da li imam pravo na nadoknadu osiguranja, s obzirom da se nisam odmah javila lekaru i nisam uzela bolovanje?

  31. Ana kaže:

    Poštovani,
    Radim u školi i po završetku nastave, na putu od škole do kuće sam se okliznula i zadobila prelom ruke. Jasno mi je da se to vodi kao povreda na radu,ali me interesuje da li imam pravo i na isplatu dnevne naknade na osnovu ove zakonske odredbe. Naime, rečeno mi je da poslodavac, u ovom slučaju škola, nije direktno odgovoran za uslove koji su doveli do povrede, pa zbog toga ne mogu da ostvarim to pravo. Da li je to tačno?
    Unapred hvala na odgovoru.
    Srdčan pozdrav