Svaki putnik u javnom prevozu je osiguran, ali mnogi toga nisu svesni. Osigurani su čak i oni koji nisu platili kartu, pa i oni koji se nalaze van vozila! Bacimo pogled na detalje.
Ukoliko se povredite u npr. gradskom autobusu, treba da obavestite vozača, a on će javiti svom dispečeru i policiji. Zahtev za odštetu možete da podnesete direktno osiguravajućoj kući, a od dokumentacije potrebno je sledeće:
- lična dokumenta
- originalna lekarska dokumentacija o povredama
- odgovarajući dokazi da ste povređeni u svojstvu putnika (policijski zapisnik o uviđaju, izjava vozača ili dispečera GSP, izjave svedoka…)
- druga dokumentacija koja može da bude od koristi za dokazivanje vaših tvrdnji
Da li osiguranje važi ako putnik nije kupio/platio kartu?
Putnikom u javnom prevozu smatra se svako lice:
- koje se nalazi u prevoznom sredstvu kojim se obavlja javni prevoz i koje ima nameru da putuje, bez obzira da li je kupilo/platilo kartu ili nije
- koje se nalazi u krugu stanice, pristaništa, luke, aerodroma ili u neposrednoj blizini prevoznog sredstva, pre ukrcavanja, a ima nameru da putuje
- koje je završilo putovanje i napustilo prevozno sredstvo, ali se i dalje nalazi u njegovoj neposrednoj blizini ili u krugu stanice, pristaništa, luke ili aerodroma
- koje ima pravo na besplatnu vožnju
Dakle, bez obzira da li ste kupili ili platili kartu, da li ste unutar vozila ili u njegovoj neposrednoj blizini pre ili nakon putovanja, odnosno ukoliko se nalazite npr. na autobuskoj stanici, vi i dalje imate važeće putno osiguranje. Uključujući i švercere…
Ko nam garantuje da smo osigurani?
Ova problematika je rešena Zakonom o obaveznom osiguranju u saobraćaju. Sva pravna i fizička lica koja se bave prevozom putnika u javnom saobraćaju, obavezna su da ugovore osiguranje putnika od posledica nesrećnog slučaja – nezgode.
Gde mogu da vidim podatke o osiguranju u nekom vozilu?
Po zakonu, u svakom prevoznom sredstvu kojim se obavlja javni prevoz putnika, na vidnom mestu u samom prevoznom sredstvu i na voznoj karti moraju da budu označeni podaci o zaključenom ugovoru o osiguranju, kao i naziv osiguravajućeg društva i prava putnika.
U kojim prevoznim sredstvima smo osigurani?
Osigurani smo, želeli to ili ne, platili ili ne, u sledećim prevoznim sredstvima:
- autobusi kojima se obavlja javni prevoz u gradskom, prigradskom, međugradskom i međunarodnom linijskom i vanlinijskom prevozu
- autobusi kojima se obavlja prevoz zaposlenih na posao
- autobusi kojima se obavlja prevoz dece i učenika do predškolskih, odnosno školskih ustanova
- autobusi za prevoz turista
- putnički automobili kojima se obavlja taksi prevoz
- rent-a-kar vozila
- šinska vozila za prevoz putnika
- sve vrste plovnih objekata, kojima se na redovnim linijama ili slobodno, prevoze putnici, uključujući i krstarenja i prevoz turista
- sve vrste rent-a-kar plovnih objekata
- vazduhoplova čija je namena javni avio-prevoz (redovni, čarter avio-taksi)
- turistički vazduhoplovi koji se koriste za kraće prelete i panoramske letove i rent-a-kar vazduhoplovi
- sva druga prevozna sredstva, bez obzira na vrstu pogona, kojima se prevoze putnici, uz naplatu prevoza, u vidu registrovane delatnosti
Kakva prava ima putnik?
Putnik u javnom saobraćaju, koji doživi povredu, postane invalid ili pogine, ima pravo na:
- osiguranu sumu za slučaj smrti
- procenat od osigurane sume koji odgovara procentu invaliditeta
- naknadu troškova lečenja koje sam plati i koji ne padaju na teret zdravstvenog osiguranja, a nastali su kao posledica nezgode, kao i naknadu za gubitak zarade usled privremene sprečenosti za rad
Osigurane sume, koje istovremeno predstavljaju i krajnju obavezu osiguravajućeg društva, iznose:
- smrt – 8.000 evra
- invaliditet – do 16.000 evra
- troškovi lečenja i gubitak zarade – do 4.000 evra
Dragan Romčević
Odličan tekst. Ja sam znala da postoji neko osiguranje za putnike u javnom prevozu, ali ne ovako detaljno. Svaka čast, baš ste se potrudili da nam sve lepo pojasnite.
Ovaj tekst je izuzetno kvalitetan. Ja zaista nisam znao da smo na ovaj način zaštićeni u javnom prevozu… Hvala puno na ovom članku.
Ja kao vozač u javnom prevozu nisam video u vozilima ni na kartama koja su prava osiguranika niti koja kuća je zadužena za osiguravanje putnika….
Dali u troškove lečenja usled teške povrede spadaju i tudja nega i pomoć za vreme kućnog ležanja usled nepokretnosti ?
Dragi Milenko, pod troškovima lečenja smatraju se stvarni i nužni troškovi lečenja posledica nesrećnog slučaja, u odgovarajućim zdravstvenim ustanovama, izuzev zdravstvenih ustanova u privatnom vlasništvu, koje je prema oceni nadležnog lekara neophodno, a čiji troškovi padaju na teret osiguranika (participacija bolničkog lečenja, hirurških intervencija i dr)
Ako nesrećni slučaj ima za posledicu narušenje zdravlja osiguranika koje zahteva lekarsku pomoć i ugovorena je nadoknada troškova lečenja i naknada za bolničke dane, osiguravač po završetku lečenja isplaćuje: 1) nadoknadu stvarnih i nužnih troškova lečenja učinjenih najduže u toku 1 (jedne) godine od dana nastanka nesrećnog slučaja, 2) ugovoreni iznos naknade za bolnički dan za svaki dan proveden na lečenju u ustanovama stacionarnog tipa, najduže u toku 1 (jedne) godine od dana nastanka nesrećnog slučaja, ali najviše za 30 dana.
Iznos naknade za bolnički dan ugovara se polisom odnosno ugovorom o osiguranju. U slučaju nastupanja nesrećnog slučaja koji za posledicu ima narušenje zdravlja koje zahteva lekarsku pomoć, ukupna obaveza osiguravača koja podrazumeva nadoknadu troškova lečenja i naknadu za bolničke dane može iznositi najviše do ugovorene osigurane sume za troškove lečenja.
Samo još kada bi vozači smeli da daju izjavu da je neko povređen u autobusu…Moja supruga je putovala autobusom Nišexpresa pre par godina, kada je pripremajuću se da siđe iz busa, vozač morao malo jače da prikoči. Usled kočenja, ona je po inerciji krenula napred i tom prilikom nogom udarila u fiksirani drzač sedišta i polomila palac na nozi. Dobila je za to odštetu od dve osiguravajuće kuće u kojima je osigurana dobrovoljno, ali od Generalija nije mogla da dobije (tu su osigurani putnici Nišexpresa) jer vozač nije smeo da potpise da se povredila u busu plaseci se sankcija poslodavca. Putnike nije mogla da ima za svedoke jer je prelom ustanovljen tek nakon par sati kada je zbog boolova otišla kod lekara.
Verujemo da je bilo tako ali isto tako da i vozač ne bi imao problem u ovom slučaju jer poslodavac ne bi nadoknadio štetu iz svoji sredstava već putem polise osiguranja koju baš za takve slučajeve i plaća.
Ja i deca putovali smo autobusom koji je imao saobracajnu nezgodu.Ja sam zadobila prelom donje krne kosti,stariji sin je bio dva dana u bolnici zbog mogucnosti unutrasnjeg krvarenja a mlađe dete je bilo dobro ugruvano(svi smo dobro ugruvani bili,sa hematomima i posekotinama). Izasla je policija,hitna itd. Zanima me samo sa li imamo pravo na naplatu i pretrpljenog straha. Zanimljiva cinjenica je ta,da me je određena agencija pozvala da nas zastupa,do potpisivanja ugovora obecavali su naplatu vecih iznosa a kako dani prolaze oni padaju.
Poštovana, sve zavisi od lekarskih nalaza da li imate pravo za naplatu štete po osnovu pretrpljenog straha. Ukoliko je konstatovana trauma ili nešto tog tipa onda bi trebalo da imate.
Svi u javnom prevozu su osigurani. Zato se nemojte voziti sa “divljacima”.
Ja sam se upravo vozila u trolejbusu 41 sa jednim takvm divljakom vozačom. 01.03.2013. U popodnevnim satima sam se vraćala kui i trebalo je da sidjem kod muzeja istorije Jugoslavije (muzej 25 Maj), Sedela sam u polupraznoj troli pored žene na sedištu u suprotnom pravcu kretanja. Taman sam ustajući htela da se uhvatim za ipku taj divljak od vozača je tako žestoko zakočio da me je sila teže bacila do polovine autobusa i udarila sam u ivicu prazne stolice levom stranom lumbalnog dela, levom nogom i levom rukom. Jauknula sam od bola. Ono malo naroda se uznemirilo a žena što je bila pored mene mi je pomogla da se pridignem. Sve me je bolelo, polako smo izašli jer je to bila nače moja stanica. Vozač se uopše nije obazirao već je žurno zatvorio vrata i odjurio. Ja od bolova i šoka nisam uzela nikakav podataj o troli jer mi nije bilo ni do čega. Jedva sam došla kući dok sam još bila vruća. Mazala sam nekim kremama, stavljala led, kupus da izvuče bol. Od tada do 21.93. me je stalno bolelo manje ili više a ja misleći da će proći nisam išča kod lekara. Sve do utorka ujutro 21.03.2017, kada nisam mogla da se pomerim od bolova. Završila sam na urgentnom centru, snimila te regije (na svu sreću nisam ništa slomila) ali udarcem sam pogodila neki živac koji mi je aktivirao levu lumbalnu stanu, prednji butni mišić i koleno. Od tada sam u stravičnim bolovima. Primam terapiju kući ali me bol ne popušta. Grozno se osećam.Lekarka kaže da će mi trebati duži oporavak.
Bes me uhvati u svoj mojoj muci i ne znam šta da radim. Želim najpre da se oporavim ako bog da i odštetu zbog ovoga a ovakvi idioti od vozača ne bi
trebali da uopšte voze ljude. Ja živm sama i ne mogu uopšte da se krećem od bolova.
Koga da tužim kad je idiot pobegao, ili da podnesem odštetni zahtev, molim za savet
Poštovana, kao što smo na početku teksta naveli ukoliko se povredite u gradskom autobusu (u Vašem slučaju se to desilo u trolejbusu), treba da obavestite vozača, a on će javiti svom dispečeru i policiji. Zahtev za odštetu možete da podnesete direktno osiguravajućoj kući, a od dokumentacije potrebno je sledeće:lična dokumenta, originalna lekarska dokumentacija o povredama, odgovarajući dokazi da ste povređeni u svojstvu putnika (policijski zapisnik o uviđaju, izjava vozača ili dispečera GSP, izjave svedoka…), druga dokumentacija koja može da bude od koristi za dokazivanje vaših tvrdnji. U vezi sa navedenim plašimo se da u ovom trenuku i prema onome što ste napisali, nažalsot nemate neophdonu dokumentaciju sa kojom biste mogli da podnesete zahtev za odštetu.