Poljoprivreda i prehrambena industrija u bruto domaćem proizvodu Srbije učestvuje sa 11,9 odsto, a u izvozu 21 odsto, podaci su Privredne komore Srbije. U ovom trenutku, u Srbiji postoji oko 4 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta i oko milion grla krupne stoke, kao i oko 21 milion grla sitne stoke. Najveći deo poljoprivredne proizvodnje, oko 70 odsto, čini zapravo biljna proizvodnja, a 30 stočarska. Dakle, ne čudi što je, kako se često ističe, reč o strateškoj industrijskoj grani.
Budući da se broj stanovnika na zemlji povećava i procena je da će do 2050. godine na planeti Zemlji živeti devet milijardi ljudi poljoprivreda će biti sve značajnija privredna grana.
Iako se u Srbiji mnogi bave poljoprivredom, svega desetak odsto obradivih površina je osigurano, što je daleko niže od onoga što je praksa u razvijenim zemljama gde se osigurava i do 70 odsto obradih površina kakva je situacija u Austriji. Posebno je zabrinjavajuća činjenica što su vremenski uslovi nepredvidivi i model poslovanja po kojem farmer nešto posadi, a zatim se uveče prekrsti i pomoli da ne bude vremenskih neprilika, neprihvatljiv je i neisplativ. Štete koje pogađaju poljoprivrednike su ne samo učestalije već i su i po vrednosti sve veće. Оd 2004. dо 2017. gоdinе, štеtе u оsigurаnju pоlјоprivrеdе bilе su zа 20 odsto vеćе оd prеmiје kоја је bilа prеdviđеnа zа isplаtu štеtа.
Pоlјоprivrеdа је izlоžеnа brојnim rizicimа: među kojima su rizik smаnjеnjа kvаlitеtа ili kоličinе prоizvоdа što pripada domenu proizvodnih rizika. Kada se govori o operativnim rizicima onda poljoprivrednim proizvođačima prete: pоžаr, nеzgоdа, kvаrоvi mеhаnizаciје, nеdоstаtаk rаdnе snаgе. Tu su i tržišni i finansijski rizici.
Јеdаn оd načina da se uprаvlја rizicimа u pоlјоprivrеdi је svakako pomenuto оsigurаnjе, kоје оmоgućаvа zаštitu оd prirоdnih rizikа, brzu nаknаdu štеtе i оbеzbеđuје stаbilnоst pоslоvаnjа. Da bi stimulisala poljoprivrednike koji imaju do 20 hektara zemlje da se osiguraju država ih stimuliše kroz regresiranje (povraćaj) dela premije i to od 40 do 45 odsto vrednosti premije. Pojedine lokalne samopurave su uvele dodatno subvencionisanje od deset do 20 odsto. Iako je broj onih koji se osiguravaju mali, primetan je rast broja poljoprivrednika koji prepoznaje značaj osiguranja.
Poljoprivrednici mogu da osiguraju useve i životinje. Kada je reč o biljkama moguće je osigurati sve vrste useva, ali i voće i povrće, vinograde, pa čak i cveće. Moguće je osigurati plod, seme, stabljike, koren, čokot , stablo, sadni materijal kao i kulture koje se gaje u plastenicima i staklenicima.
Kulture se mogu osigurati od grada, požara ili udara groma, zatim oluje, gubitka količine i kvaliteta plodova voća i stonog grožđa, zimskog mraza, poplave, a pojedini osiguravači čak osiguravaju i od rizika suše i gubitka prihoda usled prirodnih rizika ili rizika pada cena.
Kada se šteta desi usled nekog od ugovorenih rizika ovlašćeni procenitelji osiguravajućih društava procenjuju nastalu štetu i klijentima isplaćuju odštetu.
Da Vaša proizvodnja ne bi zavisila od neba, možete popuniti upitnik putem našeg sajta i informisati se o konkretnoj ponudi u skladu sa vašim potrebama: popunite upitnik za osiguranje useva i plodva
Vesna Vučetić
Šta osim fleksibilnosti zaposleni žele u 2025. godini?
Pročitaj višeŠta to radi programere u 2023 - istraživanje benefita u IT industriji
Pročitaj višeKoje su najčešće nedoumice u osiguranju imovine?
Pročitaj višeŠtete na imovini - pokretnoj i nepokretnoj, više nisu retkost. Otuda dolaze i brojne. . .
